Символика грба

Мач – дискретно, али уједно и директно упућује на сродство са Краљевском Династијом Обреновић;

Мач је једноставни ратнички символ, који је код Обреновића представљао вишевековну српску борбу за ослобођење од 1389. до 1815. године Господње, због чега су ове године и биле исписане у краковима Крста лево и десно од мача њиховога грба.
Нпр, то може да буде и тзв. Мач Светога Апостола Павла (прим. Ненад Јовановић).

Лав – неустрашивост, достојанство, краљевска величанственост;

Конкретно што се тиче лава, иста хералдичка звер налази се и на грбу Рудничког војводе Милана Обреновића (рођеног брата Јакова Обреновића – родоначелника породице Јаковљевић). Лева лавља шапа подигнута са сабљом је симбол борбе за слободу и независност уз Божју помоћ. Десна лавља шапа у наступу-налету значи “снага земаљска нас води ка слободи”. Јединство је то владара неба и владара земље, Божје и земаљске снаге. Настанак грба војводе Милана Обреновића везан је вероватно за године почетка првог српског устанка. Пошто је Милан добро познавао своје порекло, вероватно је знао и изглед грба куће Мартиновића. На коме се налази пропети златни лав. Пошто је желео да свој грб прилагоди времену у коме је живео, Милан је лаву на своме грбу додао сабљу, чије је значење већ појашњено.

















Грб Војводе Милана Обреновића


















Грб куће Мартиновић


Грифон – обухвата скуп особина изузетног војника чија је великодушност такве природе да изазива многе опасности, па чак и саму смрт, само да не допадне заробљеништва;

Грифон је хералдичка звер која се налазила на грбу Јакова Обреновића. Пошто су његови покрети и положај исти као и у лава, значење је потпуно исто. Настанак његовог грба везан је вероватно за исте године, када је настао и грб војводе Милана. Грифон представља комбинацију лава и орла. Како је Јаков дошао до идеје да користи ову хералдичку звер? Вероватно се осим Мартиновића повео за још једном благородном породицом са којом су Обреновићи били у директном сродству - Орловићима.




















Грб Орловића

Црвена – војничка храброст и великодушност;

Црвенорујна боја према М. Миливојевићу, је код Серба одвајкада била боја наших царева и краљева а и знак слободе и независности. То је главна боја Сербословена. Ова боја крви значи уздање у себе и у јунаштво своје.

Сребро – мир и спокој.

У белој (сребро) боји гледало се у старо време значење најчистије светлости и божанства. Стога је та боја придавана светињи и свештенству, као представништву божанства на земљи. Она је боја светлости која означава слободу и људско просвећење, што значи да се Србин у Бога и у своје лично јунаштво узда.